Kopaonik smeštaj - Apartmani Kopaonik

Izdvajamo
Apartman TAŠA - hotel Zoned Kopaonik
3 ležaja
1 kupatila
Apartmani Brzeća Kopaonik Kopaonik
4 ležaja
1 kupatila
Ski kuća Savić Kopaonik
Kopaonik apartmani / sobe
6 ležaja
1 kupatila
Vikend kuća Kopaonik Kopaonik
Kopaonik apartmani / sobe
11 ležaja
1 kupatila
SKI KUCA Kopaonik
0 ležaja
1 kupatila
Apartmani CARICA MILICA Kopaonik
0 ležaja
1 kupatila
Apartmani PARAGLAJDER Kopaonik
0 ležaja
1 kupatila
Vila KOLO KOLO Kopaonik
0 ležaja
1 kupatila
Apartmani ICE HILL Kopaonik
0 ležaja
1 kupatila
Apartmani FILIPOVIC Kopaonik
0 ležaja
1 kupatila
Vila VALENTINA Kopaonik
0 ležaja
1 kupatila
Apartman VOJKAN Kopaonik
0 ležaja
1 kupatila
Vila GORICA Kopaonik
Kopaonik apartmani
0 ležaja
1 kupatila
Vila SUZANA Kopaonik
Kopaonik apartmani / sobe
0 ležaja
1 kupatila
Vila PLAN Kopaonik
Kopaonik apartmani
0 ležaja
1 kupatila
Vila NIKOLA Kopaonik
Kopaonik apartmani
0 ležaja
1 kupatila
Vila Mirijana - Kopaonik Kopaonik
0 ležaja
1 kupatila

Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017m нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.

Данас је на Равном Копаонику велики туристички планински центар, са бројним смештајним капацитетима, системом смучарских стаза и жичара и другом инфраструктуром. Други такав комплекс се развија код села Брзећа на источној падини, где у хотелима, апартманима и кућама има око 1.000 лежаја.

Са западне стране, од Ибарске магистрале, воде два пута за Равни Копаоник, један од Биљановца уз Јошаничку реку, а други од Руднице; и са источне стране од Крушевца и Топлице преко Брзећа.

Од Равног Копаоника одваја се његов источни огранак са спуштањем на превој Мрамор (1140 m), затим се пење ка Великој огледни (1359 m) и таласастим гребеном Врата (1072 m), Почар (1163 m) завршава са Јаворцем и његовим врхом Журла (869 m), спуштајући се стрмо у Јанкову клисуру која га одваја од планине Јастребац.

Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr/Копаоник

Želite sigurnu rezervaciju?

Rezervišite smeštaj na booking.com.
Rezervacija online